* POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI *
POBOCZA - ╚asopis za knji×evnost i kulturu IstoŔne i Srednje Evrope         Broj 2 (36)
         SEPTEMBAR 2009
         ISSN 1505-1676
srpska književnost, srpska poezija

o autoru
nazad

Nikola ŽivanoviŠ

Kockice su se rasule

Naše male sudbine,
Neizvesne, svakodnevne odluke.
Nad gradovima na jugu Evrope
Pada veče i milioni ljudi
Čekaju svoju sutrašnju sudbinu,
Ali slučajnost se gubi
U zakonu velikih brojeva
I novi dan donosi samo kafu i sendvič
Prvu cigaretu i jutarnje novine
Sa uvek istim brojem stranica
Rezervisanim za crnu hroniku

 

Autobusi

Od Zelenog venca, do Zelenog venca,
Od Trga republike, do Trga republike,
Ispituju nepoznate delove grada,
Pronalaze one koji su zastali na periferiji,
LutajuŠi svetionici, uteha i spas,
Jedine čvrste tačke u beogradskoj noŠi,
U večnom kruženju oko istih stanica,
Smenjivanju parnih i neparnih brojeva,
Od svih nas u ovom gradu izgubljeniji.

 

Plava šljiva

Kraj raskrsnice kod Zelenog venca
U senci, iza trafike
Porasla je mala divlja šljiva,
Njeno prisustvo tokom dana
Ne primeŠuje niko od prolaznika,
Ali kada padne noŠ i ulice opuste
Jasno je da je u dosluhu sa semaforom
Koji reguliše nevidljivi saobraŠaj.

 

Pakao

Ne podnosim vruŠinu! Julske žege provodim
ZaštiŠen zidovima i spuštenim roletnama.
Sa klima-uređajem podešanim na smrzavanje.
Samo ponekad, za vreme nekoliko dana,
Koje u vestima nazivaju paklenim
I ne preporučuju izlaženje na sunce,
Tačno u podne odlazim u centar.
Posmatram okolinu sa znatiželjom vulkanologa
Vidim poznate zgrade u stanju usijanja;
Opustele trgove; dotrajao i izvaljen pločnik –
Naš grad u trenutku stvaranja.

 

NoŠna vožnja prugom Beograd - Bar

NoŠ mutna, bez zvezda.
Kupei puni matorih švercera i dima,
Od okolnih šuma i proplanaka su posle
Zalaska sunca ostali samo fosili.
Po šinama točkovi gaze skoro nečujno.
Nije ovo put koji vodi na zemlju.

 

Reciklaža

Ne treba pisati sasvim nove pesme
To nije po ekološkim standardima
Prerano Šemo iscrsti tamne zalihe jezika.
U pesmu treba unositi procenat stare
Uglavnom neupotrebljive poezije.
Klasike i velike teme treba
Koristiti oprezno, kao pozlatu.
Osim starih pesama za reciklažu
Kao i uvek, dobro dođu stare novine,
Ljubavna pisma i brakorazvodne parnice

 

Građanin sveta

Ne ide mi se u Pariz
Užasavam se same pomisli
Da bih morao svratiti do Luvra
Razgledati slike, presilišavati se
Istorije umetnosti, imati svoje mišljenje,
Smisliti šta Šu da kažem
Kada me budu pitali kako je bilo u Francuskoj.
Ne zanima me ni opera, ni književna dešavanja
Ako sam voleo umetnost voleo sam je
Kao nešto što sam mogao naŠi u svojoj sobi,
Iskopati sa police,
Voleo sam je zato što nisam voleo da izlazim iz kuŠe.
Trudim se da izbegnem Notr Dam
I pentarnje po Ajfelovoj kuli.
Nije mi potrebno to razmišljanje o prošlosti
Moje misli su nemoŠne i pred svakodnevnim problemima.
Ako bih otišao u Pariz,
Voleo bih da nađem neku mirnu hotelsku sobu,
Daleko od Jelisejskoh polja i umetnosti i zbrke,
Da legnem i sklopim oči.
Veseo bih se vratio s puta,
ZnajuŠi da sam građanin sveta
I da sam se na par trenutaka
U Parizu oseŠao kao kod kuŠe.

 

Nikola ŽivanoviŠ

nazad

srpska književnost, srpska poezija