* POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI *
POBOCZA - Èasopis za književnost i kulturu Istoène i Srednje Evrope         Broj 3-4 (37-38)
         DECEMBAR 2009
         ISSN 1505-1676
srpska književnost, srpska poezija

o autoru
nazad

Duško Novakoviĉ

Bitke su završene, pa šta onda...

Bitke su završene, pa šta onda, reĉi ĉeš:
Sve se, kao što vidiš u pređašnje stanje vraĉa
Preživeli sad mogu prionuti, dodaĉeš
U trajnije rešavanje svojih osnovnih nedaĉa

Mir, to su sad opet matematičke zapetljancije
Između bruto i ostvarene neto zarade
Poljoprivrede, industrije, zanatskog sektora
I mnogo čega, u zavisnosti od smernica vlade

I od procenta odvojenog iz igre na loto
Zavisi, uočeno je, mirnodopska klima
Kao i brzina zbrinjavanja beskuĉnika
I siročiĉa i ljudi sa telesnim ošteĉenjima

Naravno, i od revitalizacije svakog mesta
Gde borci, pali za našu milu otadžbinu
Potrebuju, ko i protivnički, svoj mrtvi komfor
Jeste, propisanu dubinu i propisanu širinu

Naravno, malo ĉemo trgovati, cenkati se, ali
Nastojati da se ne preteruje u tome –
Jer mrtvi su pripali božjem delokrugu. I tačka.
A mi, po svemu izgleda, ama baš nikome.

 

Mesarnica

Nigde ništa u njoj, prazna je i bezmirisna
Pakpapir preko mesarskog panja
Pakpapir preko tezge, preko kase
I satare su umotane u pakpapir i oblepljene selotejpom

I muve koje kad slete na celofansko staklo
Samo što ne uzviknu razočarano:
Hoĉemo pravu narodnu biblioteku
Sa svežim izdanjima mesa! A ne praznu prosekturu!

 

Lišĉe

Zamisli da u Šumi Umetnosti
Tako, iz čista mira, odjeknu sva ljudska ega
Kosmos bi se garantovano uspaničio

Tišina bi postala bolničarka koja ne zna, takođe uspaničena
Kojim pravcem da se uputi, kome prvo da pomogne
I dobro je što ega padaju u razmacima, kao suvo lišĉe.

 

Izjava o novcu

Jako je infektivan, pandemičan
Čovečanstvo ne uspeva da ga suzbije
Nego se zbog njega naoružava i nabija projektilima

Sadi fundirane blokove. To novcu stvara probleme
I tera ga da bude iščašen
A jednom ĉe nas novac masovno poubijati kao stoku.

 

Zovu ga Isusovim imenom,
Mučenog dečaka

Zovu ga
On se ne osvrĉe
Upozoravaju, on ne beži

Ispod njega asfalt vrije
Iznad, oblaci škripe
Jezivo je i za narikače

Viču mu: ustani, kaži a
Oplakuju ga, četkama ribaju
Komad po komad sastavljaju
Kroz prste on klizi kao jegulja

Ako si od njegove vrste
Ako si brat, ljubavnik, obožavalac
Ako si učenik od ovog sveta
Možda ĉeš umesto njega
Urliknuti s kontinenta na kontinent:

Samo ne teglenje balvana, majko
Samo ne zakivanje eksera
Samo ne uznošenje pred izelicama

Neĉu da idem kod oca, tamo u stratosferu, daleko
Neĉu da odem od tebe
Od tvog sutlijaša sa cimetom, majko

Neĉu da me otac stalno pita
Gde si ti, barabo jedna, izrode, slinavi i magarče
Hiljadu godina je prošlo otkad si otišao od kuĉe

Grde ga i tuku mašicama, a on za inat
U pravcu majke peva. Mučeni dečak.

 

Kraĉe

Odlučio sam, menjam stil jadanja
Pisaĉu kraĉe
Lakše i savršenije
Kao u telegramu

I ne svaki dan, pretežno utorkom
I ne punog stomaka đuveča
Biĉu probirljiviji kad budem uzimao
Stihove iz škrinje poezije

Nastojaĉu da ih razume i čistač ulica
I oblaci, i trava, vetar
I stena koju more neprestano šmirgla
Neĉu lagati da me nežnost maslačka baca u očajanje

Raščistiĉu sa sobom i u sebi raščistiĉu sa svojim ja
Nikakvih više rasprava na temu
Zašto se još ne predajem
Hoĉu da živim svaki dan ravnopravno.

 

Slavni

Usisavani glasovno, ali i kao infra i supra slike
Preleĉemo iznad drugih naroda, preko
Hladnih i žarkih klimata, hrlimo preko Atlantika, prosleđeni
Raznim komandnim sobama i ekspertima za kosmogoniju

Promiču na ekranima naši lokalni dijalekti za cveĉe, šare na ĉilimima
I pregačama, figura seoskog provodadžije, pop koji se vraĉa sa sahrane
Mali smo i sve se zna, i ko koga jaše, i ko tuguje i ko zbog bruha
Stenje na klozetskoj šolji, i ko mljacka nad teglom sa slatkim od kajsija

O, ne ostavljaj nas, dragi Gospode, ne sklapaj knjigu utisaka, nemoj sad
Sad kad smo postali slavni u svetu, kad Pentagon brine o nama.

 

Hit

Pa iako nas je za večerom bilo dvoje
U spavaĉoj sobi nas je bilo troje
Ja, ti i knjiga pesnika Čarlsa Bukovskog

Nisam mogao da izdržim tvoju, očigledno
Apsolutnu žensku posveĉenost njemu
A za mene ništa, sem glupog pitanja: pišeš li?

Odbrusio sam bez pardona: Bukovski!
Idi, brate, u kupatilo, tamo se igraj sa pužiĉem
Strašno me dekoncentrišeš, splašnjavam

Inače ĉu zaspati i sanjati kako ti stojiš
Sam u neposeĉenoj, olajisanoj knjižari
Okružen celim tiražem svojih nerasprodatih knjiga.

 

Duško Novakoviĉ

nazad

srpska književnost, srpska poezija