* POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI *
POBOCZA - Èasopis za književnost i kulturu Istoène i Srednje Evrope         Broj 3-4 (37-38)
         DECEMBAR 2009
         ISSN 1505-1676
poljska književnost, poljska poezija

o autoru
o prevoditelu
nazad

Juzef Baran

Uksoro

uskoro
nezainteresovanost
postaĉe sumnjiva

preti joj moĉda čak i robija
zbog demoralizujuĉeg uticaja na
kapitalističko okruženje

uskoro
Hrist ĉe retroaktivno biti osuđen
na ponovno raspinjanje

a poezija
na izgnanstvo
zbog destruktivnog odvlačenja pažnje
ulepšavanja oseĉajnosti
i buđenja lepim metaforama
bolesnih
fantazija
bez pokriĉa
u čekovima
niti sličnim
papirima od vrednosti

 

Izleti

postoje oni koji veruju
da ĉe doĉi Neko
da im da slobodu:
Napoleon Elvis Prisli
Jovan Pavao II

ne znaju
da se sa slobodom čovek rodi
ili ne

postoje oni koji se i na robiji osečaju slobodni
spuštaju strunu mašte
i odlaze na izlete svuda po svetu

drugi žive na
kratkom lancu
kao seoski džukac kraj kuĉe
sa brnjicom dresure
i omčom konvencija

 

2

jednima nije dovoljan
izlet
odavde na mesec

drugima je šetnja
do šume i nazad
dovoljna za ceo život

na kraju i tako
sve pomiri
tesni horizont
2 na 1

(pod uslovom
da smo jednodimenzionalni
i nemamo dušu
rastegljivu
Odavde-Do-Večnosti)

 

Iz ciklusa „Brazilske pesme”

Kraj putovanja

Bio sam iluzionista

dok su mi nad glavom
letele loptice
žonglirao sam
gradovima
         licima
                  zvezdama
pokreĉuĉi sebe
i pejzaže:
Brazil
         Kuritiba
                  Porto Alegre
                           Santo Anđelo
                                    Đarani das Misos
                                             Sao Paulo

u glavi se vrteo
ozvezdni planetarijum noĉi
sa Južnim krstom
i mesecom okrenutim naopačke

okretao se ringišpil
dobrih dana
a svaki je bio
poput onih iz detinjstva
iznenenađenje

tada

stvari
sleĉu na staalna mesta
ringišpil zaustavljen u naletu
avion se ponovo sudara sa Varšavom
svet postaje običan
uvija se u klupko globusa

sunce zvezde mesec
vraĉaju se na stara mesta

dom žena radni sto vraĉaju
se na svoja mesta

posustaju
projektili pejzaža

i ja
posustajem
prestajem da se menjam
penim
oblačim u tuđe perje
ponovo dobijam stabilnost
zemlje pod nogama
uvijam se kao čigra
oko sopstvene ose

loptice
oslobađaju se mojih šaka
menjajuĉi orbite

 

Sa globalnom maskom

osloboditi čoveka
oseĉajnosti
onda neče ostati ništa
što bi mu smetalo
da postane
idealan
automat
za život

sve ih je više
savremenih
višenamenskih
savršeno programiranih

sa otvorima za
uši
nos

sa globalnom maskom na licu

Hotel Cesar Business u Sao Paolu, septembar 2009

 

Starci u Đarani das Misos

Sunce brzo zalazi
U Đarani Das Misos
Gde na terasi pijem čaj
Sa Kazimirom i njegovom setrom Marijom

Žele da im pričam o Poljskoj
Koju nisu videli i neže videti
Njihov deda doneo ju je u srcu
U Đaranu Das Misos

Ona veĉ deceniju sama
On od pre četiri dana udovac
„Vidiš kako je život kratak,
I kako je na kraju usamljen čovek!”

„Znam, brate, kako ti je teško,
Preživela sam to i sama” – uzdiše ona
Sunce je sve niže i niže
U Đarani Das Misos

---------------------------------------------------

Starci mi se gube u očima
Veĉ razgovaram sa njihovom senkom…

Starci mi se gube u očima
Veĉ razgovaram sa njihovom senkom

U Đarani Das Misos…

 

Poslebrazilska refleksija

Poljska
zemlja taman
po mojoj meri

Očigledno nisam Čovek
Velikog Formata

1,64
u čizmama Tatri
i u kapi od Baltika

 

Juzef Baran
prevel sa poljskog Aleksandar Šaranac

nazad

poljska književnost, poljska poezija