* POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI *
POBOCZA - Časopis za književnost i kulturu Istočne i Srednje Evrope         Broj 3-4 (37-38)
         DECEMBAR 2009
         ISSN 1505-1676
češka književnost, češka poezija

o autoru
o prevoditelki
nazad

Јонаш Хајек

* * *

реченице, само тако набацане
жбука вечери
закачене куком за суседна уста

док пише одговор у глави
док испала нитна док трострука смеса основних појмова
док се размотава удица једном уплетена у врбе
док је и на обали и на броду
док растворљива секунда
док се с поверењем окреће, тигањ
док је жар увек исти
док намотава језеро шкрипеће очи
док курс бистре отопине / у бистрој отопини
док никада искоришћена реч

мотори само тако набацани
у мрежама / собама испуцалог потпалубља
лопте само тако додане

 

Телефонски позив

Шта је хтела та шљокара, што је звао?
Хтео је састанак? А зашто је оклевао?
Говорио је с одстојањем и некако одоздо,
док је у мени попуштао гард.

Или је хтео да скине нагло, бурним гласом
мој диоптријски смех у који сам праснуо?
Не – то мој је одјек, дошао овамо,
у слушалици чуо се уместо нас.

 

Журка

Вече jе кренуло, пуцају кости,
чаше шире бели шум.
Изабрао си уски костим,
одоздо њушкаш тартуфе.

Главе се у гомили срдачно смеју,
чезнеш се бар мало придружити.
Питање као гром не иде игнорисати ;
«Како би било у вама живети?»

Од столова без контроле се издиже
чуђење и све саме махуне.

 

Bianco

Престајеш да верујеш да ће се повећати
при вожњи метроом у сненој футроли грча
невидљиви папир, који је једноставно дошао
степеницама са клатећим поштаром.

као уговор пред потпис, као на заходу,
када се слободно помераш уз подземну воду,
изгрижене усне, знаш, могло је да буде супер,
напет за телима која путују -

спаваш, чекаш, да се (бар на кратко) чује,
ако га потопиш у врелу, густу купку,
у котлићу, у коју из разних станица отичемо
с крвљу, што капље шупљинама из ситних рана.

 

Излет

Говор је понекад јама постојања,
рече, а да није ни размислила.
Мишљења, то су рибе, ухваћене у мрежи,
додао је у духу, али није изрекао.

Само музика повремено некуда продире!
викали су несигурним гласом међу камењем.
А сама песма стење негде другде –
зној нерођених чела, утихнуше кораци.

2005

 

Контрапокрет

                           за А.

Донели су травњак и зидове камиона
осташе сат без интересовања отворени.
Управо додирујеш спирале с уживањем,
голицаш ресе на откривеном делу,
распаљену пету будућег играча.

«Било на телевизији! Поподне,
као кроз прозор трамваја излетело.»
Пространим парком сад јури ка мосту.
Шта још ће се уролати поново с филмом,
који је ухватио наше насмејане познанике?

 

Четврт

                           Виту Сливи

Улице с продавницом ко украшена када
коју је неко напунио све до врхова кровова.
Са врата продавнице тече сапун, игра је сада,
ту и тамо напени пар прозора са спратова.

Сакријеш се у дворишту, где нема натписа,
донели су шљунак овамо. Под трем, где се сецира.
Полако се гасе светла, само лампе од јасписа
остају нетакнуте и поскочила је бритва.

Њен сјај убија ужаснуте тротоаре.
Ти се пак сакриваш у тами као у ормаре.

 

Долазак

«Поново наливаш. Тај грчевити осмех.
Теби изгледа нису довољне јучерашње поплаве.
Не шкљоцаш зубима, шкљоцаш прекидачем.

Знам, као јагње, кад тупим ножем ... Пусти мене.
Радије да одложимо. И ти ми кажи, на чему ћемо се
још сложити.» - «На мртвом узглављу?»

 

* * *

Гризем крило. Због кривих линија.
Као на дану авиона.
Као када на вратилима поскакују девојке,
као кад пуштамо змајеве. У бунару –

Гризем се, иако управо полећем.
Никако да – баш чудно- одржим смер.
Ех, неће бити занимљиво чекати,
како ће пасти? И у коју од рупа?

Бунар је пресушио и змају је зима.
Не ватром, собом поветарац пири.
Субјект је већ летео напред – супер.
Биће нас двоје. Тело и ја. Више не три.

 

Јонаш Хајек
sa češkog prevela Sandra Vlainić

nazad

češka književnost, češka poezija