* POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI *
POBOCZA - Èasopis za književnost i kulturu Istoène i Srednje Evrope         Broj 3-4 (37-38)
         DECEMBAR 2009
         ISSN 1505-1676
makedonska književnost, makedonska poezija

o autoru
o prevoditelu
o prevoditelu
nazad

Jovica Ivanovski

Од сада, па заувек

                           (За С.Н.И.)

Помери ме,
кук ми сломи!
Желим да се заклати кућа,
стењање да одлепи ламперију.

Ено, Вардара, шири се ко магла,
док вечери пасу траву у парку
и док клупе подмећу гузице
а тркачи длановима подупиру зидове.

Да си моја поново већ је то неопходно.
Време отшрављује мостове и згобове,
парадира блех-оркестар у нашој соби,
конфета и корнета и оргазама ко букета.

Закон гравитације – ма зезанција је то.
Летење је могуће, а падање је загрљајно.
а кревет наш? Па он је васиона. И тресе
се кад наша међуножја рађају сазвежђа.

Све је речено, написано, нацртано, снимљено...
Нама двојици скупа и 180 г. није нам довољно.
Желим да ово потраје, да ми се диже у 80
и да нас закопају заједно у исти лежај.

Ја у теби – ти гробна рупа, а ја сандук.

 

Žena suvozač

Žena suvozač
raspolaže polovinom šoferšajbne
i sa ogledalcem u spuštenom suncobranu

Žena suvozač
obično nema vozačku dozvolu
pa opet to joj ne smeta da se ponaša kao instruktor

Žena suvozač
ne prestaje da priča – ali isto to
radi i kod kuĉe – u ulozi životne saputnice

Žena suvozač
( zapravo ) treba prema mužu vozaču da se odnosi
s poštovanjem koje stjuardesa ukazuje glavnom pilotu

Žena suvozač
nije loše da ima mini suknju
i lepa gola kolena odmah uz ručnu

Žena suvozač
može da pomogne – ukoliko ti se probuši guma
ili ako ti riknu kola pa nema ko da gura

Žena suvozač
može imati savršen profil
spram đubrišta po njivama uokviren prozorčiĉem

Žena suvozač
je najlepša kad spava – a ti počinješ
da uživaš u vožnji i radiš sve što treba

samo da je ne probudiš

 

Ја не сликам,
ја водим љубав с платном

Беретка и мантил су артистички
дресови из неких других времена.
         Сликам го, го голцијат.
Цео сам флекав од боја.

Шарен, разнобојан, ко паун
         што се шепури на платну.
Једна кап паде ми на курац
         који ми је дигнут и због тога
         што ми га сликање диже.

Пастрмка и боца црвеног вина
неће завршити као мртва природа –
вино ћу испити, а рибу ћу пустити
да плива на дну слике,

тик испод рибе моје вољене,
         која ми позира и кад није ту.
Гледам је како се шминка у таксију,
како отвара улазна врата,

како улази у слику као
у каду са врућом миришљавом водом,
и чека ме да јој истрљам леђа,
         четкицом за сликање.

 

Ostanite još malo

šta, zar več odlazite
ostanite bar još malo
zar ne vidite da i tako celo vreme spavamo

uvrediĉete nas ako sad krenete
zar niste primetili da su svi veĉ otišli
kad su vas videli onako uspravljene na vratima

ako vam smeta duvanski dim
otvoriĉemo prozor i šutnuti vas kroz njega
ili ĉemo zapalite sveĉe ( na vašim...)

a šta čete raditi tako rano kod kuĉe
ni dece ni psa nemate – poslužite se ovom
prekrasnom pasjom hranom, ionako je sve za bacanje

oseĉajte se kao kod svoje kuĉe
normalno da vam je i kupatilo na raspolaganju
uđite i opustite se ispod tuša kao Jevreji u Aušvicu

ostanite bar još pet minuta
da dobro izmerimo vašu prozirnost
jer vas verovatno nikada više nečemo videti

ma kakav taksi – neĉemo dozvoliti
i tako veĉ sviĉe pa ĉemo odlazeĉi na posao
smestiti vaše trupove u naš komforni prtljažnik

 

Тоалет

Мој одлазак нека буде
                  без аминовања.
Лето, сунчан дан, тачно подне,
с пријатним западним ветром са истока.
Из кревета, директно у вечни кревет
Пре него што ми аутопсија, пре времена
                                    обезвреди тело.
Глас попа нека се чује са неког
                           другог гроба,
тужбалице упућене сумртвацима
                  који су их служили.
Ескивирао бих и капелу – то
ритуално кружење око легла,
ређање цвећа као на тераси у пролеће,
саучешће – са сузама или на суво;
полупознаници, грљење, црнина... Неее!
Хепи погреб хоћу, хипи испраћање.
А Whiter Shade Of Pale да пева неки деведесетогодишњак –
с електричном гитаром, разуме се.
Пристојан, удешен (не мора да је мермеран)
шанк десно од рупе – али тек кад
                           огалопирају лопатари.
Без преписаних похвала и говора морона пред
микрофоном – са пролупаним разгласом и фонијом.
И моји стари пајташи подупрти на лактове
нек се добро наљоскају и нек забораве где су;
и растанак да прерасте у журку, до фајронта.
А они који ће исфорсирати бешике
моћи ће да се олакшају – овде,
у новом несређеном тоалету,
одмах иза шанка.

 

Nakon novogodišnje noĉi

Noĉas je milion petardi
probušilo milion balona
pazimo da ih ne zgazimo
kao da su prezervativi
napunjeni eksplozivom
omamljujuĉe su ove
prvogodišnje jutarnje šetnje
         gluvim pustim ulicama
samo starci i zalutali slavljenici
koji ispijaju prvo jutarnje sunce
                  kao da je živo jaje
noĉas su ovde odbrojavali
                           trljali lica
prskali se nadom penušavom
bilo ih je više nego reči
na slovo P u rečniku maternjem
sada spavaju poput beba
sa flašicama rasola u kolevkama
odmaraju se i cveĉe i zima
i kola i zora i sarme i dame
odmara i gradonačelnik
i prvo novorođenče
i televizor i doktor
samo mi
sa upadljivim podočnjacima
u potrazi za otvorenom radnjom
prolazimo pored drveta
sa šarenim svetleĉim voĉem
pored zimzelenih iglica
upletenih u bele vlasi
                  brada crvenih
pored ukrasnih papira
nestrpljivo otrgnutih sa poklona
pored taksija koji se ne pale na palac
pored jedine otvorene prodavnice
         gde konačno kupujemo hleb
i sa neopravdanom neugodnošĉu
         uzimamo kusur sitninu
koja ĉe možda zatrebati
za kolač na badnje veče

 

Deset godina ranije

„Divljoj svinji nije potrebno
ispitivanje tržišta
da bi pronašla tartufe u šumi“

pronađeni, poput svinje i tartufe
držimo se za ruke
kao deca u gomili nepoznatog grada
                           na fijesti

dan se završava sporo – u fade-out-u
drvo skuplja svoju senku
kao izletnik prostirku
raširenu ispod drveta
pognuti
prolazimo ispod niskih grana
kao da izlazimo iz helikoptera

tražimo slobodnu klupu
u zagrljaju keja
pored svetiljke čije ĉe odsjaje u reci
sunce da ugasi

sveže je, ali zato nije pretoplo
gledamo starce koji idu nekud
sporo i sigurno – u fade-out

da li ĉemo imati šta reĉi
jedno drugome za 10 godina
poznavaĉemo se previše
i izbegavaĉemo se

lepi su ovi trenuci reklamiranja najboljeg
što mislimo da imamo a mane i razlike
nepremostive neka ostanu pritajeni za sada

nismo klinci
da se mazimo na klupi
ali prvi put smo zajedno na odmoru
i upoznajemo se
upoznavajuĉi i grad
čitav život upoznavaĉemo se
upoznajuĉi i život
i kada se istinski upoznamo
jedno od nas ĉe morati da ode

 

Svejedno, ja ih sve pozdravljam

Godina i lica – mnogo
poznanstva susreti stari prijatelji
zar može neko sve da ih upamti

slabo pamtim fizionomije
skoro da i nije bilo razloga za to
greška iz mladosti i tek sada plaĉen račun

neke znam samo iz viđenja
sa nekima sam se možda i družio
druge sam -pretpostavljam- video na tv

da li iz osnovne ili iz srednje škole
sa nekih davnih morskih putovanja
kladim se da ni oni mene ne pamte

ali u onim običnim šetnjama
bez obzira da li samo umišljam
da ih znam – ja ih sve pozdravljam

tek da ne kažu posle da se kurčim
„vidi ga peder pravi se važan“
„okreĉe glavu a nedavno sam mu pušila“

„dobro jutro“ „zdravo“ „dobar dan“
pozdravi su koji me ne obavezuju da stanem
i da elaboriram s kojim pravom ih pozdravljam

„eno ga onaj koji se svima javlja“
prepoznaju me i prelaze na drugu stranu
panično beže da ih ne stavim u neobrano

neki po inerciji otpozdravljaju
neki okreĉu glavu i mrmljaju
neki me s krajnjom ravnodušnošĉu ignorišu

prave se važni mamu im maminu
ali i njima ĉe jednom sve da se izmeša
oni ĉe reĉi zdravo a ja ĉu gledati samo pravo...

 

Besmrtna pesma

Takva pesma se piše u mladosti i drži vodu do starosti –
slava uticaj lagodan život recitacije celih generacija
posle možeš da pišeš o svemu i svačemu ili da zuriš u ništa
ali ona če uvek da prede pored tebe – ispod iznag tvoga imena
bežaĉeš od nje kao od kuge a ona če te pratiti i u prašumu
pokušaĉeš da je ponoviš ali neponovljivo se ne ponavlja
ako se samoubiješ neĉeš pogešiti ako se predomisliš tešiĉeš se
ali pesma ĉe dobiti smisao kad ti budeš samo misao...

mislim da si veĉ prestar za svoju besmrtnu pesmu

 

Jovica Ivanovski
preveli Duško Novakoviĉ i Nenad Vujadinoviĉ

nazad

makedonska književnost, makedonska poezija