* POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI *
POBOCZA - Časopis za književnost i kulturu Istočne i Srednje Evrope         Broj 3-4 (37-38)
         DECEMBAR 2009
         ISSN 1505-1676
književni portret - Jan Rybowicz - poljska književnost, poljska poezija
o prevoditelu
nazad

Pisma Jana Ribovièa Juzefu Baranu

 

Lisičja Gora 25 listopad 1977 god

 

                                                               Gospodin
                                                               Juzef Baran Redakcija „Vesti”

 

Poštovni Gospodine!


   Teško mi je da navedem sve razloge zbog kojih se usuđujem da pišem ovo pismo, Nadam se da će vam oni postati razumljivi nakon što ga pročitate. Ne sumnjam da su vam poznate teškoće koje su uvek povezane sa početkom uspona na vrh književnih merdevina. Upravo ih prevazilazim. Da pređem na stvar. Ja sam mladi pisac, (ako mi moji dosadašnji skromni književni uspesi daju pravo da koristim tu titulu!), član Tarnovskog Kluba Mladih pisaca. Imam 28 godina, već četrnaest godina živim i radim u Lisičjoj Gori, selu u okolini Tarnova. Pojedinim osobama, sklonim etiketiranju, mladi stvaralac koji živi na selu odmah budi asocijaciju na tzv. narodno stvaralaštvo. Situacija je sasvim suprotna. Meni je lično bliža filozofska poezija, misaona, ako već hoćemo da insistiramo na podelama. Rekao bih čak – poezija konteksta, kada taj termin ne bi bio toliko moderan i sveobuhvatan da više ništa ne znači! Sa druge strne, ako bih želeo sebi da nalepim etiketu „buntovnog pesnika”, bilo bi to otkrivanje očiglednih istina, pošto u s v a k o j, iole pristojnoj poeziji, postoji zrno bunta, mora da bude! Čak se i vi, u svojoj pesmi „Ploča” bunite protiv arhaizama koji obavezuju u našem školstvu, protiv sistema obrazovanja, izobličavanja školskih progama, besmislenog ponavljanja zastarelih istina – zaglupljujućem, grotesknom puštanju uvek jedne te iste „ploče”! Nastavljam. Trenutno se spremam da predam svoju prvu zbirku poezije izdavaču Vidavnjictvo Literacke. Moj prvi roman „kuva se” kod istog izdavača već dobrih nekoliko meseci. Voleo bih da veći deo pesama koje ulaze u gore pomenutu zbirku imaju zaleđe u formi objavljivanja u periodici. Od mog prvog objavljivanja u štampi (18 listopada 1976 – kasni debi!) štampao sam u „Prometeju”, „Južnim novinma” (rubrika Hronika prisutnih koju vodi Henrik Ciganjik), „Književnom životu” (zahvaljujući gospodji Vislavi Šimborskoj)… toliko od važnijih. Dobitnik sam nagrada na dva književna konkursa, od ojih je jedan svepoljski. U sumi, moje ime u književnom životu ne znači još uvek(!) ništa.
   Usuđujem se da Vam pošaljem dve svoje pesme – „Osvojen smrću” i „Životopis”. Ako smatrate da su dovoljno dobre da ih objavite u Vašoj rubrici „Susret sa pesmom”, bio bih vam veoma veom zahvalan da to i učinite!!! I molim vas, dajem dozvolu i unapred prihvatam svaku Vašu eventualnu korekturu tih pesama, a takođe (ako je to neophodno!) i izvesno skraćenje koje ne manja smisao – u slučaju da pesme ne mogu da se smeste na prostoru [sic!] koji Vam stoji na raspolaganju u „Vestima”. Nemojte da me shvatite pogrešno, vaša utvrđena pozicija „profesionalca” poezije (čitao sam pohvalne recenzije vaše poslednje pesničke knjige) čini da verujem da eventualno „mešanje” u materiju mojih pesama neće istima doneti ništa štetno!
   Na kraju, predajem svoj život (knjiženi) u Vaše iskusne ruke. Molim – ne zaboravite na mene! Srdačno pozdravljam!


Ostajem pun poštovanja                  

Jan Ribovič                  

Moja adresa: Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

P.S. Mogu li da računam bar na dopisnicu, bez obzira na to na to, kako budete reagovali na moje pismo. Tražim li previše?

J.R.                  
[Pismo pisano na mašini, svojeručni potpis]

 

 

Lisičja Gora 30.12.77

 

                                                               Gospodin Juzef Baran

 

Dragi gospodine!


   Veoma sam zahvalan na vašem pismu! Već sam mislio da ste me zaboravili. Zahvaljujem se takodje za pozitivno mišljenje o mojim pesmama! Ako ste već bili toliko ljubazni da odlučite da objavite moje pesme u „Vestima” molim da to uradite u kolumni, kao što pišete! Pretpostavljam d ablok pesama lakše zapada za oko, a osim toga stvara jači, solidniji utisak! U svakom slučaju, sa nestrpljanjem ću da uzimam u ruke svaki naredni broj „Vesti”!
   Po pitanju pesničke knjige. Na žalost, požurio sam – možda i previše – i 20. Decembra poslao sam rukopis u Vidavnjictvo Literacke. Na ruke gospodje Vande Marosani, samo zato što je ona nekada potvrdila prijem mog romana. / O toj knjizi za sada nemam nikakvih novih vesti! Ako nešto bude, Vi ćete biti prvi koji će to saznati! Pitanje bombastičnosti (kako ste Vi to rekli) naslova knjige, a takođe i pitanje korišćenja pojedinih reči u pesmama rezervisaću za sad kao temu nekog našeg budućeg eventualnog susreta. Ovo se odnosi i na sve druge zanatske teme, naravno ako budem u mogućnosti da išta smisleno o tome kažem…
   I još…
   Ne stidem se što živim na selu, nervira me samo to što pojedini iz toga izvlače zaključak da sam tzv narodni pesnik, pesnik sela, da pišem o selu jer tako mora, tako treba da bude! A ja do sada nisam napisao ni jednu pesmu o selu. Rodio sam se i do šesnaeste godine života živeo sam u Kožlu, gradiću u južnoj Šleziji (Opolska voj.), danas se mesto zove: Kenđežin – Kožle. A osim toga, u pravu stekada kažete da o vrednosti pesnika ne odlučuje zaista ništa (!) osim njegovih pesama. I reći ću vam koliko mrzim sve te kučkine sinove, mlade „književnike” iz Varšave, koji smatraju da to što žive u prestonici čini njihovo stvaralaštvo na neki način plemenitijim [sic!] i tako dalje… Neko je čak jednom pokušao u u štampi da demistifikuje tu njihovu „poetsku mafiju” koja se krije pod imenom Kola mladih Udruženja knjiženika Poljske, prokleti klanovi…, Lovorovi venci uzajamnih pohvala… Fuj! Ali ja brbljam, a i zaboravljam da Vam čestitam na kapitalnim pesmama u prazničnoj „literaturi”! Naročito su dobre: Putovanje i U svetlu šibice. Moje iskrene reči divljenja!
   Toliko. Nakon Nove godine otputovaću na kratko u Šleziju, pretpostavljam ipak da ćemo biti u kontaktu u slučaju da dodje do nekih novosti. Srdačno pozdravljam!

Jan Ribovič                  
[Pismo pisano na mašini, svojeručni potpis i završni pozdravi]

 

 

19 mart 1981

 

Dragi Jože!


   Najlepše želje povodom tvog imendana! Nadam se da se nisi naljutio. Hvala za štampanje „Filozofa…”. Vidi može li se nešto uraditi sa „Zevom zemlje”? Bilo šta, sa skraćivanjima, itd. Možda će u knjizi izaći u celosti.
   Mislim da sam konačno odustao od pisanja pesama. Spalio sam sve svoje rukopise, ono što je štampano poslao sam poznanicima, neka čitaju. Kraj sa pesmama, nije moguće dobro držato dva vola za rogove!
   Molim te, proveri, da li je išta moguće uraditi s atim horoskopom? Veoma mi je bitno, inače ne bih molio!!!!!!!!!!
   U utorak putujem u Varšavu da preuzmem nagradu. U suštini, sve je do kurca. Zadatak broj jedan za poljske pisce, i ne samo njih, za sve: skinuti Komunističku partiju Poljske sa vlasti, šutnuti je u dupe i poslati tamo gde joj je mesto – na margine kriminala, ili čak dalje!
   Drži se, sve najbolje, i ne zaboravi na mene, i pored mojih povremenih napada besa, u suštini sam miran čovek, ali mi je ovaj jebeni komunizam pojeo živce! Zdravo!

   Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

Jan Ribovič                  
[Pismo pisano na mašini, svojeručni potpis]

 

 

Lisičja Gora, 9 mart 1982 god

 

                                                               Gospodin Juzef Baran – Vesti

 

Dragi Jože!


   Od juče, 8 marta već sam definitivno na slobodi. Dans šaljem pisma da bih o tome obavestio sve moje prijatelje. Osim toga, spremam se za rad i nadam se da ćeš me se povremeno setiti, u smislu štampanja mojih tekstova. Isto važi za Andžeja Kozola, koga pozdravljam! Držite se i sećajte me se!
   Pozdrav i do viđenja. Uskoro putujem u Varšavu, kod Vasilevskog, da bih uradio konačnu korekturu moje knjige „Izlazak iz tame”!.

Jan Ribovič                  

   Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

[Pismo pisano na mašini, svojeručni potpis]

 

 

Lisičja Gora , 1. april 1982. god

 

Obaveštenje br. 1 (jedan)


   Danas, 1. aprila 1982. godine stvorio sam Udruženje pisaca poljske sa sedištem u Lisičjoj Gori. Istovremeno se proglašavam predsednikom i, za sad, jedinim članom UPP. Ovim pozivam sve zainteresovane da pristupe Udruženju pisaca poljske. Uslov za prijem je pisana molba poslana na moju kućnu adresu. Pisanje molbe ne predstavlja automatski prijem u UPP. Za prijem u UPP potrebno je ispuniti jedan jedini uslov – potrebno je imati pamet u glavi. O tome ko ima pamet u glavi, będę na početku ću odlučivati ja sam, kasnije ćemo – verovatno – odlučivati tajnim glasanjem. UPP u svoje redove neće primati: fanatike, prostitutke, pedere, lopove, fašiste niti komuniste. Samo ljude sa glavom na ramenima, u izuzetnim slučajevima žene. Da bi se postalo članom UPP nije potrebno imatui nikakvih književnih uspeha – potrebna je samo glava na ramenima, pamet u glavi a ne u dupetu.
   Udruženje pisaca poljske neće biti nigde registrovano. Neće da se bavi ničim, neće davati ništa, osim – možda – članske karte UPP, koje ću da izdajem i potpisujem lično. UPP neće biti nikakvo udruženje ili organizacija. Pripadnost UPP neće nikom ništa da znači , ako se izuzme čast da se bude pripadnik UPP. UPP neće imati nikakve kancelarije niti filijale, nagrade niti novac za favorizovane članove, možda samo te članske karte, ako nađem vremena da ih napravim. UPP će da postoji samo na parčetu papira formata A-4 i u ljudskoj – nadam se – svesti.
   Zainteresovani mogu da šalju molbe za prijem na sledeću adresu:

   Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

Jan Ribovič                  
[pismo pisano na mašini, svojeručni potpis, u zaglavlju dopis hemijskom olovkom]

 

 

Lisičja Rupa, 17. maj 1985. god

 

Jože!


   Tek danas sam se osvestio nakon još jednog velikog pijanstva, zato tek sad odgovaram na tvoje poslednje pismo, iz marta. Napiši mi brzo, ako još nisi održao to književno veče u Kanočnoj, kada će to da bude, i doći ću! Naravno da bih voleo i sam da održim takvo književno veče, i zato dogovori to sa Andžejem, ili ćemo dogovoriti zajedno kada dođem u Krakov na tvoje veče.
   Prokletstvo, imam rupe u sećanju i kada pijem nisam u stanju da vodim računa o vremenu. U svakom slučaju, napiši kada da dodjem u Krakov, i sve ćemo da dogovorimo. Toliko sam bio u stanju da otkucam. Dakle, do viđenja. Čekam na pismo! Ostaj zdravo.

Jan Ribovič                  

   Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

[Dopisano hemijskom olovkom na kraju pisma:] Autorske primerke još nisam dobio.

[Pismo pisano na mašini, svojeručni potpis]

 

 

Lisičja Gora 2. maj 1985. god

 

Jože!


   Hvala za pismo. Jeste, napisao sam ZLP u Krakovu da se nose u dupe, jer su me iznervirali svojim glupim cirkularnim pismima, ali i tako su me kandidovali za člana u Varšavi, a sada na nagovor nekog iz ZLP u Krakovu, zaboravio sam ime, poslao sam u Centralu „Druge priče” i molbu da dobijem status punog člana, odgovora još nemam, a sve to da bih dokazao onim dupeglavcima iz Opštine da sam član ZLP i da mi sleduju bonovi za hranu. Na Noć pesnika ću doći s radošću, napiši samo kada je to tačno!!! A 20. maja sigurno ću biti u Udruženju Tarnovljana, pa ćemo da pričamo. O Portugalu si već pisao, dopisao si olovkom na pismu. Hvala, bez obzira da li bude nešto od toga. Na konkurs TK poslao sam par priča bez šifre i u jednom primerku, jer nemam snage da to prepisujem po sto puta. Ali, ali…
   Desilo se nešto strašno. Moj otac je doživeo nesreću. Autobus ga je udario u glavu pred našom kućom i već dve nedelje leži na hirurgiji u Tarnovu. Već mu je bolje, plašim se da ne ostanu samo neke psihičke posledice. Već mu je 71. Ni na trenutak nije izgubio svest, bio je samo u strašnom šoku, krv je lila iz ušiju, usta i nosa. Ne želim to čak ni da pominjem… [Dopisano hemijskom olovkom:] Ali stari je jak kao bik, kao što znaš.
   Prestao sam da šljemam, ali nekako ne mogu da sednem ozbiljno da pišem, zbog tog udesa, pokušaja da se saberem nakon dužeg pića, itd. Uhvatio sam sam sebe da samo tražim opravdanja kako ne bih pisao. „Priča o pisanju priče” objavljena je u „Da i ne” iz Katovica.
   Pričaćemo više kada budeš u Tarnovu. Toliko. Drži se i molim te misli na mene.

Jan Ribovič                  

Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

[Pismo pisano na mašini, svojeručni potpis, izmene u pismu hemijskom olovkom]

 

 

Lisičja Gora, 1985, 01, 12

 

                                                               Gospodin Juzef Baran – "Vesti"

 

Dragi Juzefe!


   Konačno sam se nekako udaljio od svojih alkoholičarsko-psihopatskih ekscesa i polako se pripremam da pišem. Napisao sam nekoliko pesama, koje ti šaljem, i počeo sam dve priče, i mislim da mi ide sve bolje i bolje, nadam se!
   Ne znam da li sam ti pričao da mi je pisao iz Moskve neki Andžej Bazilevski, valjda prevodilac, tražio je dozvolu da štampa moje priče koje j epreveo i sedam pesama. Piše da mi je u septembru ‘84 poslao rukopis na autorizaciju, ali ja to nisam dobio. Napisao sam da mu dajem odrešene ruke, neka prevodi i štampa bez mene. Videćemo.
   Bio sam pozvan u Vladu na novogodišnji prijem, ali nisam otišao jer je hladno i tamo nema love, pa zašto onda? Da gledam te snobove i pizde? Da nisi slučajno bio tamo?
   To je valjda to za sad. Molim te proveri da li neka od priključenih pesama može da se štampa kod vas. Moram pod hitno da napišem dobru priču za taj konkurs o kome si me obavestio.
   Želim ti sve najbolje u aktuelnoj 1985. godini i pozdravljam te!

Jan Ribovič                  

   Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

[Pismo pisano na mašini, svojeručni potpis]

 

 

Lisičja Gora, 30.05.’90

 

Dragi Jože!


   Napiši, dragi moj, kako živiš u Krakovu? A uz put – UBIJAJ! Sve njih – ČESLAVE MILOŠE i STANISLAVE BARANJČAKE - to nisu POLJSKI PESNICI! To su OBIČNI IZDAJNICI DOMOVINE!!! Ako grešim, nek me sam Bog kazni! Živi u Poljskoj i umri u Poljskoj, mimo svega. Tada ćeš biti dostojan imena POLJSKOG PESNIKA.
   Do đavola sa novcem!

Jan Ribovič                  

   Herbert je taj koji je trebalo da dobije Nobelovu nagradu, a ne izdajnik Miloš. Želim ti sve najbolje, moj Prijatelju i Protivniku! Ostaj zdravo

   Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

   P.S. kakve su mogućnosti štampanja u vašem nedeljniku?

J.R.                  
[Pismo pisano rukom, obostrano]

 

 

Lisičja Gora, 30, 07, ‘90

 

Dragi Juzefe!


   Hvala za pismo + prekor. Ako sam ti poslednje pismo pisao pre 1. juna, bio sam pijan, i možda mi je jezik bio duži nego što je to pristojno. Nije važno. Mogu da mi objave knjigu pesama u Varšavi u „Poeziji brze usluge”. Šta misliš o tome? Ne plaćaju ni paru. Sada ne pijem i pisaću večeras tekst za „Vesti”, jer i tako nema gde objavljivati. Uskoro ću, dakle, da se javim.

S poštovanjem                  

   Jan Ribovič, 33-140 Lisičja Gora, Tarnovska vojvodina.

[Pismo pisano rukom]

prevel sa poljskog Aleksandar Šaranac

nazad

književni portret - Jan Rybowicz - poljska književnost, poljska poezija